УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ,
ИНСТИТУТ ЗА ГЕНЕТИЧКЕ РЕСУРСЕ

UNIVERSITY OF BANJA LUKA,
GENETIC RESOURCES INSTITUTE
    Почетна страница / Генетички ресурси / Животињски генетички ресурси

Животињски генетички ресурси

Биодиверзитет сточног фонда је од суштинске важности за храну и осигурање животне безбједности, посебно у земљама у развоју. Стока обезбјеђује месо, млијеко, јаја, влакна, кожу, стајско ђубриво, снагу за култивацију и транспорт, као и низ других производа и услуга. Многи сиромашни из руралних средина – процјењује се око 70 % - држе стоку и ослањају на њу као важну компоненту њихових средстава за живот. Припитомљене животиње такође доприносе екосистемима у којима оне постоје, пружањем услуга као што су растурање сјемена  и кружење хранљивих материја.

Стока изложена екстремним климатским условима развија адаптивне особине које ће им помоћи да опстану и производе где би друге животиње подлегле. Она се прилагођава локалним ресурсима хране и развија отпорност на болести и паразите. Природна селекција игра улогу, али данашње расе са својим јединственим комбинацијама гена се не би појавиле без сталног активног управљања и селекције од стране фармера и пастира током 12 000 година од  кад су и прве врсте припитомљене.

Упркос свом огромном потенцијалу и доприносу одрживом развоју и смањењу глади и сиромаштва, животињски генетички ресурси за храну и пољопривреду нису довољно искоришћени и заштићени. Од 7 600 раса пријављених ФАО од стране земаља чланица, више од 1 500 су у опасности од изумирања, или су већ нестале. Током првих шест година овог вијека, више од 60 раса - скоро једна на мјесец дана – је нестало заувијек, односећи са собом њихов јединствени генетички мејк-уп. Губљење ових раса је као губљење глобалне полисе против будућих пријетњи безбиједности хране. То подрива способност популација стоке да се прилагоде на еколошке промене, појаву болести или промјену потрошачких захтева.

Трошкови успостављања и одржавања животињских банака гена је висока у поређењу са онима за усјеве. Очување животињскиг генетичког материјала подразуијмева скупе материјале, опрему, обучено особље и стално напајање електричном енергијом.

У стварности, међутим, банке гена треба да првенствено служе као подршка одржавању раса у производним системима у којима су се и развијали. Општи циљ би био да се подстакне дугорочно одрживо коришћење и развој сточарских раса - испуњавање економских и социјалних потреба чувара стоке и минимизирање притиска на животну средину и природне ресурсе задржавајући генетичке опције за будућност.

У овом тренутку, много анималног генетичког диверзитета је одржавана од стране пољопривредника и пастира земаља у развоју.Улога ових сточних чувара у одржавању генетичке разноврсности је призната од стране међународне заједнице, али остаје још много тога да се уради како би се осигурало да се ово признање пропрати конкретним акцијама. Пројекти in situ конзервације одвијају се углавном у развијеним земљама. Штавише, чувари стоке у ситној размјери - сточари и ситни земљорадници - често су маргинализовани од процесе одлучивања који утичу на њихове производне системе, што је резултирало у одлукама и политикама које представљају пријетњу њиховој способности да наставе као чувари биодиверзитета стоке.

У 2007, ФАО је представио Стање свјетских анималних генетичких ресурса за храну и пољопривреду,  прву икада, глобалну процјену статуса и трендова животињских генетичких ресурса. Овај рад служи као ауторитативна референца из које се планирају пројекти управљања.

Стање свјетских анималних генетичких ресурса за храну и пољопривреду је покренуто крајем 1990-их година, када је Комисија за генетичке ресурсе за храну и пољопривреду затражила да ФАО координира процјену животињских генетичких ресурса по земљама. У то вријеме, Комисија је такође основала и Међувладину техничку радну групу за животињске генетичке ресурсе за храну и пољопривреду. До 2005, 169 земаља је поднијело извјештај који је, у комбинацији са извештајима међународних организација и високо признатих научника и стручњака, формирао основ Стања. Коначни извештај је представљен на Међународној техничкој конференцији о животињским генетичким ресурсима за храну и пољопривреду, која је одржана у септембру 2007 у Интерлакену, Швајцарска.

(Извор: )