УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ,
ИНСТИТУТ ЗА ГЕНЕТИЧКЕ РЕСУРСЕ

UNIVERSITY OF BANJA LUKA,
GENETIC RESOURCES INSTITUTE

Ботаничка башта

 

Ботаничке баште као колекције различитих биљних врста, поред  ex-situ конзервације и заштите угрожених биљних врста служе и унапређивању општег ботаничког знања, па стога свака ботаничка башта, сем научне, има и образовну функцију. Изградња и подизање ботаничких башти до пуне функције, представља дуг процес. Све ботаничке баште које данас имају престижан статус у свијету старе су преко 200 година. Ботаничка башта Универзитета у Бањoj Луци представља нови објекат али је већ постала један је од полигона за наставу студената студијског програма хортикултуре, као  и  студената шумарства, биологије и архитектуре. 

Изградња Ботаничке баште Универзитета у Бањoj Луци започела је на основу иницијативе Института за воћарство, виноградарство и хортикултуру Пољопривредног факултета, Шумарског факултета и Природно-математичког института током 2003. године. Наставно-научно вијеће Универзитета у Бањој Луци дало је сагласност за локацију ботаничке баште у новом капмусу "Универзитетски град", а закључком Скупштине Града Бањалука бр. 07-013-515/04 од 17. 09. 2004. године, прихваћена је иницијатива Универзитета и одобрен је почетак изградње Ботаничке баште. Првобитно је за координаторску јединицу одређен Институт за воћарство, виноградарство и хортикултуру Пољопривредног факултета, али након оснивања Института за генетичке ресурсе, одлуком Управног одбора Универзитета у Бањој Луци, 2009. године, објекти и земљиште на локацији Ботаничке баште, додијељени су на кориштење овој организационој јединици Универзитета, која је тиме постала и одговорна организациона јединица за наставак изградње.


Ботаничка башта Универзитета у Бањој Луци налази се у обухвату заштићеног подручја споменик парковске архитектуре „Универзитетски град“, и заузима површину од 5 хектара. 

До 2012. године, на потпуно уређеном дијелу од 3,5 ха подигнут арборетум са 46 шумских аутохтоних врста и колекциони засад аутохтоних сорти воћака са 18 сорти јабуке и 13 сорти крушке, као дио колекција у склопу Програма очувања биљних генетичких ресурса Републике Српске. 
 

Данас, 2022. године, у ботаничкој башти налази се скоро 1500 јединки, од чега око 600 јединки дрвенастих и жбуњастих врста, са око 100 врста дрвећа и 50 врста жбуња. Такође, са преко 20 таксона и 900 јединки заступљене су перене, шумске зељасте биљке, украсне траве. Неке од врста које се налазе у ботаничкој башти су: дугоигличава јела, кавкаска јела, планински јавор, јавор глувач, дланолики црвенолисни јавор, црна јова, граб, питоми кестен, атласки кедар, копривић, јудино дрво, дрењак, мечија лијеска, цариградска лијеска, цвјетни дрен, лавалеов глог, лејландов пачемпрес, какијевац, дафина, гинко, гледичија, хамамелис, крвавац, божиковина, црни орах, ариш, тулипановац, ликвидамбар, јапанска магнолија, панчићева оморика, џефријев бор, кривуљ, цер, китњак, лужњак, коврџава врба, мукиња, јаребика, оскоруша, брекиња, мочварни таксодијум, црна удика, папирасти јавор, пелин, кантарион, вријесак, власац, рабарбара, шпарога и многе друге.