УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ,
ИНСТИТУТ ЗА ГЕНЕТИЧКЕ РЕСУРСЕ
ИНСТИТУТ ЗА ГЕНЕТИЧКЕ РЕСУРСЕ
UNIVERSITY OF BANJA LUKA,
GENETIC RESOURCES INSTITUTE
GENETIC RESOURCES INSTITUTE
Институт за генетичке ресурсе као организациона јединица Универзитета у Бањој Луци има за циљ остваривање процеса очувања постојећих, ријетких и драгоцјених аутохтоних сорти воћака и других пољопровредних врста у постојећим колекцијама у склопу банке гена института.
Циљ је идентификовати, лоцирати, пописати и процијенити могуће опасности и пријетње за све врсте и сорте воћака и винове лозе, као локалне популације и екотипове, и осталих врста (поврће, житарице) посебно оних за које се очекује да ће се увелико користити у наредном периоду. У сврху реализације тог циља врши се сакупљање аутохтоних и старих одомаћених сорти, екотипова и локалних популацијакоје су атрактивне и квалитетне за употребу а које су под пријетњом да се потпуно изгубе или су већ на крају употребе, са циљем да се такве сорте поново врате и гаје на нашим имањима.
Самим тим једна од дјелатности Института за генетичке ресурсе јесте расадничка производња са адекватним кадровима и потребним објектима, у којима се врши калемљење, производња и продаја садница широког спектра аутохтоних и старих сорти воћака. У току предходне сезоне произведен је велики број првокласних садница више од 80 различитих сорти јабука од којих су најзанимљивије свакако сорте: Зеленика, Шареника, Колачара, затим, велики број садница са више од 60 различитих домаћих сорти крушака од који су најзанимљивије: Карамут, Јерибасма, Лубеничарка, затим саднице трешње, од којих су атрактивне сорте: Црни хрушт, Ашлама, Бијелица. Поред ових, произведене су и саднице мушмуле, оскоруше и лијеске.
У току августа мјесеца извршено је уматичавање аутохтоних и старих одомаћених сорти шљива за потребе даљег умножавања овог сортимента шљиве. Сходно томе, у расаднику Института за генетичке ресурсе, следеће године ће се наћи у продаји саднице домаћих сорти шљиве од којих су најинтересантније: Мађарица (у народу још позната као и Посавица), Кавркиња, Бијелошљива, Небожица.
Многе од наведених аутохтоних сорти воћака дају плодове који имају изразиту нутритивну, љековиту и дијететску вриједност. Многи произвођачи и узгајивачи изузетно су заинтересовани и траже старе, домаће сорте воћака, са којима су многи постигли веома добре приносе у својим засадима. Узгајивачи су заинтересовани и за оне старе домаће сорте које су познате по изразитим органолептичким карактеристикама и које су пожељне за конзумацију или за прераду и посебно су погодне за органску (еколошку) производњу. Поготово сорте јабука као Колачара или Зеленика, које касније сазријевају а могу се чувати у обичним подрумима до прољећа, а њихови плодови стајањем постају укуснији. Такођер сорта Петровача чији се плодови традиционално користе за прављење пита и колача.
Због тога је веома важно проучавати и имати податке о понашању ових сорти у новим системима гајења. Подизање засада са аутохтоним сортиментом омогућиће детаљније проучавање овог значајног генофонда и какве карактеристике имају у новим системима гајења, нпр. каква им је бујност, затим отпорност на ниске температуре и отпорност на болести и штеточине. Ботаничка башта у склопу Института за генетичке ресурсе послужила је за подизање колекционог засада аутохтоних сорти воћака гдје се врше изучавања карактеристика тих сорти, нпр. помолошке карактеристике плода као што су облик, боја, укус.
Осјетимо укус наше домаће јабуке, крушке, шљиве.
Аутор текста је стручни срадник у Институту за генетичке ресурсе
