Ово може бити посебно озбиљно за дивље сроднике гајених биљних врста, које носе вриједне гене за оплемењивачке програме у циљу стварања генотопова отпорних на повећану топлоту и сушу или оних који су отпорни на болести и штеточине. Већ постоји мноштво доказа о промјенама које утичу и на корисне и на штетне организме. Стога ће бити потребни широки напори да се помогне смањењу климатске рањивости производних система у пољопривреди и шумарству, укључујући рибарство. Три су основне опције за прилагођавање агроекосистема на климатске промјене - премјештање постојећих сорти у нове климатске зоне, адаптација сорти кроз селекцију и узгој и замјена нових биљних врста старим, напуштеним и занемареним.
Који од ових сценарија ће се десити на Балкану, остаје да видимо. У сваком лсучају, наша банка гена је испунила већ сада своју улогу, тј. сакупила је што је могла наћи. Мали дио територије је остао да се истражи. Сада је ред на другима - то су селекционери и оплемењивачи, узгајивачи, произвођачи, министарства – да се различитим механизмима јавно –јавног и јавно-приватног партнерства развију нови оплемењивачки програми.
еКапија: Када је ријеч о биодиверзитету сточног фонда, какве су прогнозе о утицају на ланац прехране? Који су изазови РС на том пољу?
- Основа сточарске производње у свијету заснива се на 14 животињских врста које обезбјеђују око 90% потреба за храном животињског поријекла. У укупној производњи хране, доместиковане врсте учествују са 30 до 40%. Претпоставке брзог повећања броја људи на више од осам милијарди до 2050. године, те вјероватно повећање производње и потрошње хране животињског поријекла намећу потребу одржавања свих расположивих изворних и заштићених раса и сојева домаћих животиња у функцији ефикасније производње хране у датом окружењу.
Заштита и очување изворних и заштићених раса домаћих животиња у Републици Српској значајно је због заштите културе и традиције народа, пољопривредних ресурса, науке и образовања. У временима која долазе, производња хране биће један од стратешких приоритета. Ризично је ослонити се само на мали број раса и тиме изгубити аутохтоне расе и њихове гене који у будућности могу бити веома важни.
Као изворне и заштићене расе односно сојеви гајених животиња Законом о сточарству РС су признате сљедеће: гатачко говече и буша, влашићка праменка, подвележка или херцеговачка праменка и купрешка праменка, домаћа балканска рогата коза, босански брдски коњ, мангулица и домаћа кокошка погрмуша или живичарка. Међутим, скоро све су угрожене, док је код дупске праменке ситуација стабилна.
Један од главних проблема у очувању животињских генетичких ресурса у РС је недостатак и непоузданост података. Један од првих задатака у рјешавању овог проблема је формирање централног регистра података. Институт за генетичке ресурсе активно ради на пописивању аутохтоних раса. Упоредо са активностима на терену, у сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде, планирано је у наредном периоду размотрити наведену листу аутохтоних раса са акцентом на њено проширење у погледу врста животиња.
Први циљ активности је "ин-ситу/он фарм" очување. То је заштита аутохтоних раса у природној, изворној, средини, и то је најбоља стратегија заштите. Институт за генетичке ресурсе је у сарадњи са Друштвом за заштиту биодиверзитета предузео одређене мјере за враћање локалне расе говеда подолац у подручје планираног заштићеног подручја Тишина, те ће активно радити на мјерама заштите и повећања бројног стања наведене расе током 2019. и 2020. године.
еКапија: Према Вашем мишљењу, хоће ли борба за квалитетне ресурсе прехране становништва обиљежити будуће деценије? На које то капацитете би било пожељно да се ослоне државе нашег региона?
- Конзумирање разноврсне хране, житарица, махунарки, воћа, поврћа и производа животињског поријекла побољшава исхрану. Штавише, генетичка разноликост различитих сорти, пасмина и врста је важна јер обезбјеђује макронутријенте и друга биоактивна једињења у људској дијети. На примјер, у Микронезији, поновно увођење недовољно искоришћених традиционалних сорти наранчастог изгледа банана са 50 пута више бета-каротена од широко доступне комерцијалне банане са бијелим месом показало се као добар инструмент у побољшању здравља и исхране.
На глобалном нивоу, три житарице пружају близу 50% свих потрошених калорија, док се генетичка разноликост усјева, стоке, водених животиња и дрвећа и даље брзо губи.
Данашњи прехрамбени и пољопривредни системи су успјели да обезбједе велике количине хране на глобалним тржиштима. Међутим, висока улагања, интензивно коришћење ресурса пољопривредних система изазвали су масовно крчење шума, несташицу воде, губитак биодиверзитета, исцрпљивање земљишта и висок ниво емисија стакленичких гасова.
Упркос значајном напретку у посљедње вријеме, глад и екстремно сиромаштво су и даље присутни као критични глобални изазови. Чак и тамо гдје је сиромаштво смањено, свеприсутне неједнакости остају, што омета искорјењивање сиромаштва.
Данас је интегрална заједничка визија Организације Уједнињених нација за храну и пољопривреду (ФАО) одржива производња која се може добити потпуно новим приступом. Поптуно је јасно да је данас угрожена бит живота на Земљи; гледамо пожаре истовремено у Амазонији и у Сибиру.
Нови приступ и рјешење јесу мале породичне фарме и агроекологија. Ово може помоћи да се преокрену трендови кроз одрживо управљање и очување агро-биодиверзитета и реаговањем на све већу потражњу за разноврсним производима који су еко-прихватљиви.
еКапија: У Институту радите и на очувању и анализи шумских ресурса у РС. Колико на том пољу се води рачуна да сачувамо постојеће за будуће генерације?
- Влада Републике Српске је 2013. усвојила Програм очувања шумских генетичких ресурса за период 2013-2025 и за координацију и спровођење Програма задужени су Шумарски факултет и Институт за генетичке ресурсе.
У раду особља Института на очувању шумских генетичких ресурса у протеклом периоду, али и у будућности, нагласак је стављен на практичан рад, односно инвентаризацију и колекционисање шумских генетичких ресурса на терену. Циљане врсте су из групе племенитих лишћара - храст, јасен, бријест, јавор и др.), врсте из групе самониклих воћкарица (брекиња, оскоруша, дивља трешња, дрен), као и ендемске, ријетке и угрожене врсте.
Европски програм шумских генетичких ресурса у свом програму очувања и одрживе употребе шумских генетичких ресурса обухвата 110 врста шумског дрвећа. Босна и Херцеговина се још није придружила програму, али доставља податке ЕУФГИС информационом систему. У БиХ је до сада укупно успостављено 112 конзервационих јединица (ГЦУ), од чега 45 у Републици Српској. Већина конзервационих јединица установљених у ЕУФГИС информационом систему се истовремено налазе у Регистру шумских сјеменских објеката РС који је успостављен с циљем унапријеђења сјеменско-расадничке производње кроз сакупљање генетички квалитетног сјемена. Укупно је регистровано 59 сјеменских објеката којима је обухваћено 11 четинарских и три лишћарске врсте.
еКапија: Који су наредни капитални пројекти Института и шта бисте вољели да буде у фоксу рада будућих година?
- У наредним годинама је потребно обезбједити проширење материјалних услова, тј, проширење корисног простора за лабораторије и набавка савремене опреме, али је једнако важно наставити и унаприједити знање, тј, омогућити пријем нових сарадника и обуке постојећег кадра за нове технологије.
Неопходне су земљишне површине за умножавање сакупљеног материјала, јер је најбољи начин очувања генетичких ресурса њихово коришћење. Да би се они користили морају се вратити у производњу, а да би се вратили мора се произвести довољно здравог и квалитетног сјемена и садног материјала. Институт је већ регистрован као произвођач овог материјала, али нема довољне површине за производњу.
Потребни су пројекти у којима ће се радити евалуација, односно вредновање сакупљеног и карактеризованог материјала, а то значи испитивање њихових агрономских својстава у одређеним условима, сада значајно промјењеним у односу на вријеме када су они интензивно коришћени, од прије 50 или више година.
Да би се све мјере имале ефекте, неопходан је законски оквир, па је слиједећи фокус рада на обезбјеђењу подршке да се усвоји Закон о генетичким ресурсима, којим ће се уредити приступ, коришћење и размјена, као и расподјела користи која долази од коришћења генетичких ресурса. То је и обавеза према усклађивању са ЕУ прописима.
Теодора Брњош
