Захваљујући Институту, Република Српска је једина са овог подручја сигурносне копије свог сјемена похранила у Глобални сјеменски трезор Свалбард (Норвешка).
Захваљујући уложеним напорима и оствареним резултатима Института за генетичке ресурсе, Република Српска је на међународном нивоу препозната као земља која води рачуна о својим генетичким ресурсима. Остварени успјех у овој области треба да буде подстрек за доношење законских прописа који ће у потпуности заштитити уставом загарантовано право, тј. очување и заштиту природних ресурса.
Проф. др Гордана Ђурић, директор Института за генетичке ресурсе Републике Српске, истиче да ће генетичка разноврсност у будућности имати важну улогу у омогућавању пољопривреди да се у долазећим годинама успјешно суочи с климатским промјенама, те на тај начин осигура безбједност хране за будуће генерације. Генетичка различитост наше прошлости је заиста важна за нашу заједничку будућност.
"У наредном периоду Институт ће наставити активно да ради на очувању свих генетичких ресурса Републике Српске и своја истраживања усмјери на одрживо коришћење генетичких ресурса, јер једино одрживо коришћење осигурава њихов опстанак. Континуирана надоградња капацитета је нешто без чега није могуће реализовати активности на очувању генетичких ресурса и насљеђа Републике Српске", каже Ђурићева.
Захваљујући Институту, Република Српска је једина са овог подручја сигурносне копије свог сјемена похранила у Глобални сјеменски трезор Свалбард (Норвешка) и то у фебруару, када је обиљежено десет година откако овај трезор постоји. Том догађају је присуствовала и професорица Ђурић, као и Марина Антић, менаџер Банке гена Републике Српске. Банке гена широм свијета овдје депонују дупликатне колекције сјемена за сигурно и дуготрајно складиштење у норвешки лед.
