Мисија
Биолошки диверзитет, односно генетичка разноврсност живих организама и разноврсност унутар различитих врста, као и између врста и екосистема, важан је ресурс за људско постојање. Пораст броја становника намеће непрестан пораст потрошње хране што условљава повећање пољопривредне производње и унапријеђење квалитета исхране кроз стварање, на генетској основи, нових високопродуктивних биљних сорти и раса домаћих животиња. За генетичко стварање квалитетних високо продуктивних сорти и раса неопходан је и разноврстан генетички материјал. Самоникле биљне врсте, дивљи сродници гајеног биља, екотипови, старе (традиционалне, аутохтоне) сорте, као и аутохтоне расе домаћих животиња све се мање гаје и нестају из природе, а њихово мјесто бива уступљено новоствореним сортама и расама. Да не би дошло до трајног губитка значајних генотипова гајених биљака и раса животиња овакав материјал се сакупља, описује и чува у банкама гена широм свијета. У исто вријеме овај материјал, конзервисан и добро описан, одлична је полазна основа (базна колекција) за нове генотипске креације, односно стварање нових високопродуктивних биљних сорти и раса домаћих животиња које се стварају у циљу обезбјеђења хране за човјечанство. Очување и одрживо коришћење генетичких ресурса представља важан дио стратегије одрживости и развоја сваког друштва. Генетички ресурси нису значајни само у погледу обезбјеђивања хране, лијекова и других производа за људску популацију већ истовремено представљају и културолошко и историјско насљеђе укупног људског рода као и суштинску вриједност саме природе. Вриједност генетичких ресурса је непроцјењива и они представљају насљеђе свих људи али и непроцјењив извор разноврсности за све оне који их на било који начин одрживо искоришћавају.
Република Српска располаже значајним диверзитетом како гајених тако и самониклих и дивљих организама па чак може и да се наведе као ген-центар за неке врсте (врсте чији се дивљи сродници могу пронаћи у in situ условима). Територија данашње Републике Српске, као дијела БиХ, била је кроз историју изложена утицајима различитих цивилизација. Током времена на подручје БиХ унесен је већи број стране гермплазме са истока и запада док је преко спонтане или планске хибридизације и селекције ова интродукована гермплазма учествовала у стварању нових аутохтоних сорти. Међутим, у недостатку систематских истраживања у ранијем периоду, иако се ово подручје могло означити примарним ген-центром за неке биљне врсте, оно се практично и не спомиње у страној литератури. Узимајући у обзир разноврсност агроеколошких услова као и утицаје различитих цивилизација кроз историју може се констатовати да је Република Српска веома богата у агробиодиверзитету и да се може сматрати ген-центром одређеног броја гајених врста. Истраживања спроведена од 2004. до данас потврђују ову констатацију из разлога што је на малом подручју пронађен велики број различитих принова. Овако богата флора нија била предмет систематичног истраживања и стога је нужно успостављање функционалног система за одрживо управљање биљним генетичким ресурсима Републике Српске.
Циљеви:
-
Очување разноврсности екотипова, старих сорти и хибрида и њихових дивљих сродника у in-situ и ex situ условима кроз: инвентаризацију генетичких ресурса пољопривредних, хортикултурних и шумских биљака, преглед постојећих колекција и оцјена генетичке разноврсности колекција, колекционисање и оцјена нових генотипова.
-
Развој републичке банке гена кроз класичне методе карактеризације и употребу молекуларних техника за маркирање,
-
Подстицање одрживог коришћења генетичких ресурса кроз on farm управљање,
-
Очување и обнављање екосистема измијењеног због савремене пољопривредне производње, односно увођења нових сорти и хибрида и/или генетички модификованог биљног материјала,
-
Промовисање јавности рада везано за распоређивање надлежности и одговорности републичких и локалних власти, организација и институција које су укључене у очување и употребу биљних генетичких ресурса,
-
Промовисање веза које ће довести до повећања сарадње на националном, међудржавном и међународном нивоу,
-
Јачање јавне свијести о потреби и значају очувања генетичких ресурса кроз унапређење образовања на свим нивоима, обуке, те давања подршке истраживању и развоју;