УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ,
ИНСТИТУТ ЗА ГЕНЕТИЧКЕ РЕСУРСЕ
ИНСТИТУТ ЗА ГЕНЕТИЧКЕ РЕСУРСЕ
UNIVERSITY OF BANJA LUKA,
GENETIC RESOURCES INSTITUTE
GENETIC RESOURCES INSTITUTE
Спектар култивисаних врста је предмет сталне промјене. Кад су у питању сорте, старе сорте су непрестано мјењане новим. FAO процјењује да током прошлег вијека, око 75 % генетичке варијабилности усјева је изгубљено широм свијета (ерозија гена) и да се губитак популације дивљих биљака наставља ужурбано. Ризици везани за губитак биљних генетских ресурса се јављају како у врстама тако и на нивоу у самим врстама. Ови процеси имају природне, економске, правне и политичке узроке.
Генетички ресурси дивљих биљних врста су првенствено изложени ризику од узнемиравања, стреса, фрагментације и губитка хабитата, дјелимично узроковане ширењем насеља и транспорта. У случају рудералних и сегеталних врста, промјене пољопривредне производње или напуштање пољопривредне производње такође играју улогу. Ово може довести до прекида разноликости у везама у самим врстама и између врста, и до смањења у броју и генетској разноликости популација. Ово за узврат утиче на њихово преживљавање и нарушава еколошки баланс. Фактори ризика укључују еутрофикацију земљишта и водених површина, унос загађивача, пад нивоа подземних вода и консолидацију земљишта. Дивље популације које човјек користи су такође под ризиком превелике експлоатације или интервенција које не успију да воде довољно рачуна о генетском диверзитету.
Промјене у пољопривредној пракси и напуштање пољопривреде су представљале и даље представљају највећи ризик припитомљеним биљним генетским ресурсима. Технолошки и економски прогреси имају за резултат већу подјелу рада и већу специјализованост, повећану продуктивност и производни капацитет, замјену људског и животињског рада машинама, хармонизацију локације и производних услова кроз великодушну употребу фосилних сировина и синтетичких продуката произведених на домаћем тржишту или увезених. Глобалне климатске промјене, нарочито утичу на начине како се ови продукти и праксе користе: они су били и још увијек су првенствено узроковане технолошким и економским развојем који су одређени политичким и правним оквирима.
Глобализација убрзава учинак истискивања регионалних призвода и употребу и стога одређених врста и сорти. Култивација на великим површинама мањег броја врста и већином генетски хомогених сорти доводе до повећања од ризика од епидемија и губитка приноса на великом нивоу због сличног степена рањивости према штеточина, патогенима или стресу из околине (генетска рањивост). Структуралне промјене убрзане међународном конкуренцијом и повећањем повлачења пољопривреде са граничних земљишта имала је за резултат губитак генетских ресурса. Другачији еколошки и друштвени стандарди смањили су конкуренцји у производима домаће пољопривреде, како на домаћем тако и на свјетском тржишту.
Доступност генетичких ресурса није само ограничена губитком њиховог материјала него и губитком одређеног знања које је често везано за појединце и које није увијек сачувано у писменом облику. То укључује знање везано за врсте, узгој и сорте, on-farming, жетве, конзервације и технологија складиштења, и такође употребе и прераде.
Оно што је под посебним притиском од нестајања је искуство са локално прилагођеним формама одрживе употребе. Узгој биљака који користи генетичку разноврсност да би се постигли већи приноси и боља прилагодљивост различитим условима, чува само мали дио генетског диверзитета који се користи у расадницима. Неки од генетских ресурса који су повучени из употребе се чувају ex situ у банкама гена, ботаничким баштама и другим колекцијама. Овај метод носи одређен степен ризика због недовољне комерцијализованости производних ресурса, велики мањак послова везаних за јавност и потребу за мјерама смањења трошкова у јавним буџетима. Остали фактори ризика укључују мањак технолошких и људских ресурса у надлежним институцијама.
