Значај биљних генетичких ресурса

С обзиром на њихову способност да користе сунчеву свјетлост као извор енергије, биљке – и неки микроорганизми – омогућавају основ за производњу биолошке енергије и очување планете Земље и почетна су тачка у свим прехрамбеним ланцима. Негдје око 7,000 биљних врста тренутно се користи широм свјета (Хаммер, 1998). Овај број не укључује украсне и дрвенасте биљке. Гледајући уназад 10,000 година пољопривредна производња је резултовала развојем великог диверзитета специфичних врста и екотипова за одређену регију међу припитомљеним биљним врстама.

Од почетка времена људи су користили широк спектар дивљих врста за прехрану и као сиров материјал. Данашња пашњачка производња, шумарство и рибарство су још увијек великим дијелом засноване на дивљим врстама, и скоро да се са сигурношћу може рећи да већина врста има корисна својства која или тек треба да се открију или за која се прије мислило да немају никакву вриједност. Генетички ресурси, су према томе, од великог еколошког, економског и културолошког значаја.

До данас је мало истраживања рађено на еколошком значају дивљих и култивисаних биљака у пољопривредним екосистемима. Биолошки диверзитет је резултат прилагођавања животних форми специфичним условима околине, кроз вријеме. Исто тако, формира основ за будуће процесе прилагођавања. Блиски међусобни односи постоје између многих дивљих врста, припитомљених врста и пољопривредних производних система. Генетички диверзитет међу врстама је предуслов за њихово прилагођавање и опстанак кроз еволуцију и због тога представља основ стабилности екосистема.

Економски значај диверзитета произилази из стварне и потенцијалне економске вриједности. Стварна економска вриједност може бити процјењена кроз учешће дивљих врста и припитомљених биљних генетских ресурса према додатој вриједности у пољопривреди у узгојним и прерађивачким секторима индустрије. Као додатак директној економској вриједности (нпр. квалитет и принос жетве, стабилност приноса, трајност итд) мора се узети у обзир и његова индиректна економска вриједност (нпр. утицај на равнотежу воде, заштиту околине и рекреационе вриједности). Економски значај диверзитета у врстама, сортама, расама, екотиповима и популацијама такође проистиче из могућности за:

Ширење тржишта кроз разноликост производа
Побољшање постојећих сорти и популације кроз оплемењивање
Оптимално коришћење локалних услова и/или смањење ризика, прилагођавајући се динамичним условима околине и промјеном метода управљања

Према томе, потенцијалне економске вриједности биљних генетичких ресурса зависе од њиховог потенцијалног учешћа у будућој адаптацији у производњи са циљем да се носимо са тржиштем које се мијења, производним и условима околине. Примјери укључују употребу нових извора отпорности или откриће нових, комерцијално корисних састојака. Истраживања и развој су предуслови за препознавање и кориштење ових вриједности. У поређењу са условима глобалних проблема околине, климатским промјенама и ограничености природе фосилних горива и других сирових материјала, употреба биљних генетичких ресурса као обновљивих сировина отвара нове развојне могућности. Док је немогуће квантифицирати економску вриједност генетичких ресурса у будућности, они су од огромне вриједности у смислу заштите и превенције.

Степен припитомљавања постигнут људском активношћу је и од културолошке вриједности за биљне генетичке ресурсе и конзервацију традиционалних популација и пратећих управљајућих пракса као «културолошких споменика». Као кључни елементи историјских пејзажа, врсте, сорте и екотипови припитомљених биљака и животиња прилагођених регионалним условима продукције представљају културно насљеђе које је блиско повезано са ратарском и хортикултурном традицијом.
И на крају, биљни генетички ресурси служе као одржив систем за одржање живота за садашње и будуће генерације.

Значај биљних генетичких ресурса

Значај биљних генетичких ресурса за пољопривреду и производњу хране