УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ,
ИНСТИТУТ ЗА ГЕНЕТИЧКЕ РЕСУРСЕ

UNIVERSITY OF BANJA LUKA,
GENETIC RESOURCES INSTITUTE

Гордана Ђурић, директорка Института за генетичке ресурсе РС - Само држава која има репродукциону основу за храну може рећи да је стабилна

Извор: еКапија | Уторак, 24.09.2019. 

https://ba.ekapija.com/people/2638291/gordana-djuric-direktorka-instituta-za-geneticke-resurse-rs-samo-drzava-koja-ima

РС је преко Института за генетичке ресурсе прва у региону 2016. године депоновала своју сјеменску колекцију у Глобални трезор сјемена у Норвешкој, чиме је потврђено да Институт озбиљно ради на очувању биљних, али и животињских и шумских ресурса у РС. 
 
У 2019. години Институт слави деценију рада, а већ иза себе има велике резултате. У разговору за еКапију директорка Института за генетичке ресурсе РС, Гордана Ђурић појашњава шта су све постигли у првој декади рада, који су изазови за свијет, па и РС, у контексту све теже борбе за очување производње хране и пољопривредног ресурса. Изазова ће, каже, тек бити и на нама је да схватимо озбиљност будућих промјена.
 
- Екосистеми ће се промјенити са промјеном климе, при чему су посебно осјетљива садашња сушна подручја, јер и мале климатске промјене могу имати озбиљне посљедице по биодиверзитет. Интензитет и амплитида промјена може бити таква да постојеће сорте и усјеви неће бити више уопште погодни за нека подручја - истиче Ђурић у интервјуу за еКапију.
 
еКапија: Ове године славите деценију рада Института за генетичке ресурсе. Који су до сада најзначајнији реализовани пројекти који су између осталог утицали и на позиционирање Института у научној заједници? На које сте резултате посебно поносни?
 
- Институт је у десет година постојања и рада реализовао доста активности, више него је могуће приказати у једном разговору. Десет година није ни мало ни пуно. Али, када погледамо иза себе, видимо доста урађеног и важног. Видимо стабилан Програм за очување генетичких ресурса Републике Српске, Републичку банку гена, која је препозната од међународних и регионалних институција и која је прва у региону послала своје сигурносне колекције у Свјетски депозиториј сјемена на Свалбарду. Видимо и пробуђену свијест, посебно код младих људи о значају очувања свог природног наслијеђа, и како се традиционално знање и праксе спасавају од губљења. Видимо стабилан институционални оквир за очување и одрживо коришћење генетичких ресурса РС за храну и пољопривреду.
 
Такође, видимо парк и ботаничку башту, цјелине заштићеног подручја Универзитетски град, кампус који је заштићен 2012. године и чији је Институт управљач, у складу са Законом о заштити природе.
 
еКапија: Колико је било изазовно са научне и са кадровске стране утемељити Инситут?
 
- Бавити се овом облашћу јесте изазовно. То је област која не даје брзе и видљиве комерцијалне ефекте, и из тог разлога није лако наћи се у трци са онима који имају комерцијалне ефекте и зараде од производње.
 
Међутим, биолошки диверзитет, односно генетичка разноврсност живих организама и разноврсност унутар различитих врста, као и између врста и екосистема, основ је живота. Пораст броја становника намеће непрестан пораст потрошње хране, што изискује повећање пољопривредне производње, а тиме и повећање пољопривредних површина. Уз то повећано је крчење шума, изградња путева, урбанизација. Ово неминовно доводи до смањења природних станишта самониклих врста биљака, дивљих сродника гајених биљака и дивљих животиња, у неким случајевима и њиховог потпуног губитка. Да не би дошло до трајног губитка, овакав материјал се сакупља, описује и чува у банкама гена широм свијета. Овај материјал, сачуван и добро описан, представља основу за нове генетичке креације, односно стварање нових сорти и раса.
 
Формална иницијатива за формирање Института за генетичке ресурсе покренута је Одлуком Народне скупштине РС од 10. јуна 2008. године којом је усвојен Програм очувања биљних генетичких ресурса Републике Српске. Институт је основан као организациона јединица у саставу Универзитета у Бањалуци и као професионална јединица за координацију спровођења овог Програма и других активности у области очувања генетичких ресурса.
 
На домаћем плану, нажалост било је оспоравања. Било је потребно јако пуно времена и рада, промоције и објашњавања да се разумије значај генетичких ресурса. У то вријеме, главна прича се водила око економичности, продуктивности, нових сорти и сл. Република Срспка увози годишње око 80 до 100 мил КМ сјемена, сваке године. Као држава смо потпуно зависни од увоза сјемена. Домаћа сјеменска производња је незнатна. Само држава, или заједница, која може да обезбједи репродукциону основу за храну, може рећи да је стабилна заједница. Генетички ресурси су основ за оплемењивљчке програме, за нове генетичке креације. Без обзира на то што смо скоро изгубили све домаће оплемењивачке институте, не смијемо изгубити то благо које је створено дуготрајном еволуцијом.
 
На срећу, било је разумјевања у Влади Републике Српске од самог почетка. Програм очувања генетичких ресурса РС у свим фазама подржава управо Влада.
 
еКапија: С обзиром на то да се РС озбиљно посветила очувању пољопривредних ресурса, каква су ваша искуства у сарадњи са Глобалним сјеменским ресурсом у Норвешкој? Шта је све тамо похрањено?
 
- Влада Краљевине Норвешке је 26. фебруара 2008. године основала Глобални трезор сјемена Свалбард и смјештен је у условима сталног леда. Банке гена широм свијета шаљу своје сигурносне узорке сјемена у циљу безбједног и сигурног дугорочног чувања материјала у природним условима сталног леда. У трезору се налази сјеме више десетина сорти кључних усјева као што су пшеница, пиринач, пасуљ итд. Ови узорци сјемена представљају дупликате сјеменских колекција које се чувају у националним, регионалним и међународним банкама гена. Гледајући у будућност, генетичка разноврсност ових сјемена ће играти виталну улогу да се у наредним годинама боримо са климатским промјенама и другим факторима стреса кроз оплемењивачке програме стварања нових сорти и хибрида прилагођених климатски промјењеном окружењу и отпорних или толерантних на штетне организме у циљу смањења коришћења пестидида. То је основ за обезбјеђење наше будуће безбједности исхране.
 

Институт за генетичке ресурсе Универзитета у Бањалуци је прва институција у региону која је своју сигурносну сјеменску колекцију депоновала у Глобални трезор сјемена у Свалбарду 2016. године. Укупно је тамо сјеме 921 принове од укупно 113 врста житарица, крмних и љековитих биљака.
 
Норвешки трезор чува засад милион узорака сјемена из цијелог свијета, од преко 5.000 биљних врста. Може се рећи да се тиме чува историја пољопривреде дуга 13.000 година, и то без ГМО узорака.
 
еКапија: Који су критеријуми приликом селекције сјемена која се чувају у Норвешкој?
 
- Основни критеријум за похрањивање је да је то материјал од значаја за банку гена која га депонује, односно за државу из које потиче. Банка гена која доставља материјал је одговорна за садржај и остаје једини власник тог материјала, и страна која може приступити материјалу или тражити поврат у сврху регенерације након одређеног броја година чувања.
 
Сјеме, наравно, мора бити спремљено према међународним стандардима за банке гена, што се и уговором о депоновању потврђује.
 
еКапија: Колико сада сјемена похрањује ваша банка гена и који су услови за њихово чување?
 
- До краја 2018. године, у сјеменску банку гена је смјештено преко 1.000 принова у дугорочни систем конзервације - око 400 принова житарица и кукуруза, 310 принова поврћа, 200 принова крмног биља, 70 принова љековитог и ароматичног биља и 10 принова индустријског биља. Наведене принове су прошле комплетну процедуру прије складиштења која подразумијева тест клијања, утврђивање релативне влажности прије и послије сушења, сушење у специјализованој комори при ниским температурама и ниској релативној влажности у комори- (25°Ц и 10-15% релативна влажност).
 
Осим ових колекција имају три колекције аутохтоних сорти воћака и једна колекција аутохтоних сорти винове лозе. Прва колекција подигнута је 2013. године у Ботаничкој башти Универзита у Бањалуци и у њој се налази 296 принова од чега је 197 принова јабуке, 113 принова крушке, 37 принова трешње, 26 принова шљиве, једна принова вишње и једна принова кајсије.
 
Исте године, у сарадњи са општином Чајниче и локалним Удружењем пољопривредних произвођача, у мјесту Миљено, подигнута је дупликатна колекција воћака у којој се налази 25 принова јабуке и 15 принова крушке, укупно 280 стабала.
 
У 2018. години успостављена је колекција воћака у Александровцу, са укупно 430 стабала и 169 различитих принова воћака - 83 принове јабуке, 53 принове крушке, 12 принова шљиве, 13 принова трешње и 2 принове вишње. Ова колекција је подигнута као допуна основне колекције у Ботаничкој башти, при чему су засађене нове мултиплициране принове.
 
У прољеће 2014. године успостављена је колекција винове лозе у Требињу при чему је засађено 179 чокота винове лозе, тачније 36 принова. Иста колекција је због немогућности одрживости премјештена на мостарски локалитет Ортијеш гдје се тренутно налази 83 чокота, 25 принова.
 
У "ин ситу" условима налази се 30 принова дрењине и 19 принова смокве на којима је извршена потпуна морфолошка, помолошка и биохемијска карактеризација, док је на седам принова шљиве извршена морфолошка карактеризација.
 
еКапија: Какве су актуелне пројекције научне заједнице по питању утицаја климатских промјена на пољопривредне структуре у свијету, па тако и у РС? На шта би пољопривредници посебно требали обратити пажњу?
 
- Очекује се да ће климатске промјене, у комбинацији са другим факторима, значајно измјенити пољопривредни биодиверзитет. Екосистеми ће се промјенити са промјеном климе, при чему су посебно осјетљива садашња сушна подручја, јер и мале климатске промјене могу имати озбиљне посљедице по биодиверзитет. Интензитет и амплитида промјена може бити таква да постојеће сорте и усјеви неће бити више уопште погодни за нека подручја, што ће утицати на дистрибуцију агорекосистема и имати велики утицај на живот људи који та подручја насељавају. На нивоу врсте, биодиверзитет који је већ данас угрожен или рањив, суочиће се са повећаним степеном изумирања. Такође ће се десити губитак разноврсности унутар врста, те нестанак рубних биљних популација.
 

Ово може бити посебно озбиљно за дивље сроднике гајених биљних врста, које носе вриједне гене за оплемењивачке програме у циљу стварања генотопова отпорних на повећану топлоту и сушу или оних који су отпорни на болести и штеточине. Већ постоји мноштво доказа о промјенама које утичу и на корисне и на штетне организме. Стога ће бити потребни широки напори да се помогне смањењу климатске рањивости производних система у пољопривреди и шумарству, укључујући рибарство. Три су основне опције за прилагођавање агроекосистема на климатске промјене - премјештање постојећих сорти у нове климатске зоне, адаптација сорти кроз селекцију и узгој и замјена нових биљних врста старим, напуштеним и занемареним.
 
Који од ових сценарија ће се десити на Балкану, остаје да видимо. У сваком лсучају, наша банка гена је испунила већ сада своју улогу, тј. сакупила је што је могла наћи. Мали дио територије је остао да се истражи. Сада је ред на другима - то су селекционери и оплемењивачи, узгајивачи, произвођачи, министарства – да се различитим механизмима јавно –јавног и јавно-приватног партнерства развију нови оплемењивачки програми.
 
еКапија: Када је ријеч о биодиверзитету сточног фонда, какве су прогнозе о утицају на ланац прехране? Који су изазови РС на том пољу?
 
- Основа сточарске производње у свијету заснива се на 14 животињских врста које обезбјеђују око 90% потреба за храном животињског поријекла. У укупној производњи хране, доместиковане врсте учествују са 30 до 40%. Претпоставке брзог повећања броја људи на више од осам милијарди до 2050. године, те вјероватно повећање производње и потрошње хране животињског поријекла намећу потребу одржавања свих расположивих изворних и заштићених раса и сојева домаћих животиња у функцији ефикасније производње хране у датом окружењу.
 
Заштита и очување изворних и заштићених раса домаћих животиња у Републици Српској значајно је због заштите културе и традиције народа, пољопривредних ресурса, науке и образовања. У временима која долазе, производња хране биће један од стратешких приоритета. Ризично је ослонити се само на мали број раса и тиме изгубити аутохтоне расе и њихове гене који у будућности могу бити веома важни.
 
Као изворне и заштићене расе односно сојеви гајених животиња Законом о сточарству РС су признате сљедеће: гатачко говече и буша, влашићка праменка, подвележка или херцеговачка праменка и купрешка праменка, домаћа балканска рогата коза, босански брдски коњ, мангулица и домаћа кокошка погрмуша или живичарка. Међутим, скоро све су угрожене, док је код дупске праменке ситуација стабилна.
 
Један од главних проблема у очувању животињских генетичких ресурса у РС је недостатак и непоузданост података. Један од првих задатака у рјешавању овог проблема је формирање централног регистра података. Институт за генетичке ресурсе активно ради на пописивању аутохтоних раса. Упоредо са активностима на терену, у сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде, планирано је у наредном периоду размотрити наведену листу аутохтоних раса са акцентом на њено проширење у погледу врста животиња.
 
Први циљ активности је "ин-ситу/он фарм" очување. То је заштита аутохтоних раса у природној, изворној, средини, и то је најбоља стратегија заштите. Институт за генетичке ресурсе је у сарадњи са Друштвом за заштиту биодиверзитета предузео одређене мјере за враћање локалне расе говеда подолац у подручје планираног заштићеног подручја Тишина, те ће активно радити на мјерама заштите и повећања бројног стања наведене расе током 2019. и 2020. године.
 
еКапија: Према Вашем мишљењу, хоће ли борба за квалитетне ресурсе прехране становништва обиљежити будуће деценије? На које то капацитете би било пожељно да се ослоне државе нашег региона?
 
- Конзумирање разноврсне хране, житарица, махунарки, воћа, поврћа и производа животињског поријекла побољшава исхрану. Штавише, генетичка разноликост различитих сорти, пасмина и врста је важна јер обезбјеђује макронутријенте и друга биоактивна једињења у људској дијети. На примјер, у Микронезији, поновно увођење недовољно искоришћених традиционалних сорти наранчастог изгледа банана са 50 пута више бета-каротена од широко доступне комерцијалне банане са бијелим месом показало се као добар инструмент у побољшању здравља и исхране.
 
На глобалном нивоу, три житарице пружају близу 50% свих потрошених калорија, док се генетичка разноликост усјева, стоке, водених животиња и дрвећа и даље брзо губи.
 
Данашњи прехрамбени и пољопривредни системи су успјели да обезбједе велике количине хране на глобалним тржиштима. Међутим, висока улагања, интензивно коришћење ресурса пољопривредних система изазвали су масовно крчење шума, несташицу воде, губитак биодиверзитета, исцрпљивање земљишта и висок ниво емисија стакленичких гасова.
 
Упркос значајном напретку у посљедње вријеме, глад и екстремно сиромаштво су и даље присутни као критични глобални изазови. Чак и тамо гдје је сиромаштво смањено, свеприсутне неједнакости остају, што омета искорјењивање сиромаштва.
 
Данас је интегрална заједничка визија Организације Уједнињених нација за храну и пољопривреду (ФАО) одржива производња која се може добити потпуно новим приступом. Поптуно је јасно да је данас угрожена бит живота на Земљи; гледамо пожаре истовремено у Амазонији и у Сибиру.
 
Нови приступ и рјешење јесу мале породичне фарме и агроекологија. Ово може помоћи да се преокрену трендови кроз одрживо управљање и очување агро-биодиверзитета и реаговањем на све већу потражњу за разноврсним производима који су еко-прихватљиви.
 
еКапија: У Институту радите и на очувању и анализи шумских ресурса у РС. Колико на том пољу се води рачуна да сачувамо постојеће за будуће генерације?
 
- Влада Републике Српске је 2013. усвојила Програм очувања шумских генетичких ресурса за период 2013-2025 и за координацију и спровођење Програма задужени су Шумарски факултет и Институт за генетичке ресурсе.
 
У раду особља Института на очувању шумских генетичких ресурса у протеклом периоду, али и у будућности, нагласак је стављен на практичан рад, односно инвентаризацију и колекционисање шумских генетичких ресурса на терену. Циљане врсте су из групе племенитих лишћара - храст, јасен, бријест, јавор и др.), врсте из групе самониклих воћкарица (брекиња, оскоруша, дивља трешња, дрен), као и ендемске, ријетке и угрожене врсте.
 
Европски програм шумских генетичких ресурса у свом програму очувања и одрживе употребе шумских генетичких ресурса обухвата 110 врста шумског дрвећа. Босна и Херцеговина се још није придружила програму, али доставља податке ЕУФГИС информационом систему. У БиХ је до сада укупно успостављено 112 конзервационих јединица (ГЦУ), од чега 45 у Републици Српској. Већина конзервационих јединица установљених у ЕУФГИС информационом систему се истовремено налазе у Регистру шумских сјеменских објеката РС који је успостављен с циљем унапријеђења сјеменско-расадничке производње кроз сакупљање генетички квалитетног сјемена. Укупно је регистровано 59 сјеменских објеката којима је обухваћено 11 четинарских и три лишћарске врсте.
 
еКапија: Који су наредни капитални пројекти Института и шта бисте вољели да буде у фоксу рада будућих година?
 
- У наредним годинама је потребно обезбједити проширење материјалних услова, тј, проширење корисног простора за лабораторије и набавка савремене опреме, али је једнако важно наставити и унаприједити знање, тј, омогућити пријем нових сарадника и обуке постојећег кадра за нове технологије.
 
Неопходне су земљишне површине за умножавање сакупљеног материјала, јер је најбољи начин очувања генетичких ресурса њихово коришћење. Да би се они користили морају се вратити у производњу, а да би се вратили мора се произвести довољно здравог и квалитетног сјемена и садног материјала. Институт је већ регистрован као произвођач овог материјала, али нема довољне површине за производњу.
 
Потребни су пројекти у којима ће се радити евалуација, односно вредновање сакупљеног и карактеризованог материјала, а то значи испитивање њихових агрономских својстава у одређеним условима, сада значајно промјењеним у односу на вријеме када су они интензивно коришћени, од прије 50 или више година.
 
Да би се све мјере имале ефекте, неопходан је законски оквир, па је слиједећи фокус рада на обезбјеђењу подршке да се усвоји Закон о генетичким ресурсима, којим ће се уредити приступ, коришћење и размјена, као и расподјела користи која долази од коришћења генетичких ресурса. То је и обавеза према усклађивању са ЕУ прописима.
 
Теодора Брњош

 


  • 26.09.2019. год.