УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ,
ИНСТИТУТ ЗА ГЕНЕТИЧКЕ РЕСУРСЕ

UNIVERSITY OF BANJA LUKA,
GENETIC RESOURCES INSTITUTE

Генотипске специфичности биохемијско-физиолошких параметара плодова крушке у зависности од позиције и експозиције плода на стаблу


Руководилац:
проф. др Гордана Ђурић

Истраживачки тим:
Проф. др Гордана Ђурић, редовни професор
Проф. др Родољуб Ољача, редовни професор
Доц. др Борис Пашалић, доцент
Др Тихомир Предић, виши стручни сарадник
Мр Санда Станивуковић, млади истраживач

Вријеме реализације:
2010. - 2012. година

Извори финансирања:
Министарство науке и технологије Републике Српске и Институт за генетичке ресурсе Универзитета у Бањој луци

Кратак опис пројекта:
Проучавање утицаја позиције и експозиције на биохемијско-физиолошку конституцију плодова крушке у овом истраживању обављена су у засаду крушке у Јурковици, на 5 сорти крушке: Санта Марија, Виљамовка, Пакамс Тријумф, Фетелова и Цитронка. Засад је подигнут у више година, тако да су стабла појединих сорти различите старости, али су се сва налазила у плодоношењу. Сорта Санта Марија је засађена у прољеће 1998. год., Виљамовка у јесен 1981., Пакамс Тријумф у јесен 1978., Фетелова у јесен 1988. а Цитронка у прољеће 2008. Узгојни облик је витко вретено а подлога је сијанац дивље крушке. Истраживања су се реализовала током три године (2010., 2011. и 2012. године). Стабла са којих су узимани плодови за анализе, изузета су од комерцијалне бербе.
Плодови за анализе су узети из три зоне крошње: базна, централна и вршна, са двије стране свијета: источна и западна, тако да је за сваку сорту постојало по 6 третмана.
Вријеме бербе плодова у свакој години истраживања (узимања узорака) одређена су на основу искуства произвођача из претходних година и на основу измјерених
параметара степена зрелости (тврдоћа меса плода, садржај растворљивих сувих материја у ћелијском соку меса плода, јодно-скробни тест, боја покожице плода), на просјечном узорку од 10 плодова у засаду. Плодови су дијељени у двије групе гдје је на 150 плодова из прве групе извршено мјерење: масе плода у грамима, боје покожице плода, тврдоће меса плода, садржаја растворљивих сувих материја у ћелијском соку меса плода  и садржаја скроба док је на 150 плодова друге групе измјерена маса плода и исти су стављени у хладњачу са нормалном атмосфером на период од мјесец дана. Плодови су након наведеног времена изнесени из хладњаче и на њима су поред масе плода утврђени и сви параметри који су рађени на плодовима прве групе. Подаци су обрађени биометрички, анализом варијансе у трофакторијални огледу (2×2×3), година × експозиција × позиција – зона, за сваку сорту посебно, након бербе и након складиштења плодова и добијени резултати су прокоментарисани по параметрима за сваку сорту појединачно након чега се приступило упоређивању сорти на основу испитиваног параметра.

Резултати пројекта:
Добијени резултати служе за дефинисање интеракцијских односа између физиолошких компоненти плода различитих генотипова крушке и позиције и експозиције плода на стаблу непосредно након бербе и након складиштења у хладњачи са нормалном атмосфером. Резултат овог истраживања омогућује да се на најбољи начин одреди моменат бербе плодова анализираних сорти крушке у зависности од њихове позиције и експозиције на стаблу у агроеколошким условима сјеверозападне БиХ. Како велики број произвођача почиње бербу на основу несигурних показатеља и на основу истих врше пробирну бербу, овакав вид истраживања ће им дати јасан увид када и на којим зонама крошње је потребно извршити пробирну бербу. Све ово има за циљ дужи вијек чувања плодова у хладњачи, задржавање њиховог квалитета и као таквих пласирање на тржиште.
Наведена истраживања су показала да позиција и експозиција различито утиче на физиолошке процесе у плодовима, како између испитиваних сорти тако и између испитиваних параметара унутар једне сорте. Анализом варијансе доказано је да наведене константације нису тачне у свим случајевима па су тако утврђена одређена одступања. Зашто је дошло до одређених интеракција, односно одступања од основне законитости, одговор треба тражити у анализирању посматраних година у погледу климе (количине падавина и температуре, односно појава сушних периода), родне гранчице дрвета, складишне способности сорте или већ неког другог фатора. Резултати овог рада отворила су многа питања којима би се требала посветити пажња у наредним истраживањима.


Објављени радови:

 Б. Пашалић, М. Грубачић, Санда Грачанин (2010). Утицај термотерапије на физиолошку конституцију плодова јабуке сорте Грени Смит", Агрознање, vol. 11., бр. 4: 41-54.

Станивуковић С., Пашалић Б. (2012): Тврдоћа меса плода крушке у зависности од положаја на стаблу. Књига сажетака. Универзитет у Бањој Луци, 5. научно - стручни скуп "Студенти у сусрет науци" са међународним учешћем, стр.116 - 117.

Станивуковић С., Пашалић Б., Ђурић Г. (2013): Биохемијско - физиолошке карактеристике плода крушке у зависности од положаја плода на стаблу. Зборник сажетака, Пољопривредни факултет Свеучилишта Josip Juraj Strossmayer у Осијеку, стр. 324.


Магистарске тезе:
Магистарски рад Санде Станивуковић под називом "Нека својства плодова крушке у зависности од положаја плода на стаблу".