УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ,
ИНСТИТУТ ЗА ГЕНЕТИЧКЕ РЕСУРСЕ

UNIVERSITY OF BANJA LUKA,
GENETIC RESOURCES INSTITUTE

Здравствени статус урбаног зеленила на подручју Бањалуке и Подгорице

ПРОЈЕКАТ У ОКВИРУ НАУЧНЕ И ТЕХНОЛОШКЕ САРАДЊЕ ИЗМЕЂУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ И ЦРНЕ ГОРЕ ЗА 2014. И 2015. ГОДИНУ.



НАЗИВ ПРОЈЕКТА: Здравствени статус урбаног зеленила на подручју Бањалуке и Подгорице

КООРДИНАТОРИ ПРОЈЕКТА: проф. др Гордана Ђурић, редовни професор, БиХ
                                      проф. др Сњежана Хрнчић, редовни професор, Црна Гора

ПРОЈЕКТНИ ТИМ:      др Сања Радоњић, научни сарадник, Црна Гора
                                   мр Дарко Дубак, виши истраживач, Црна Гора
                                   др Татјана Перовић, виши истраживач, Црна Гора
                                   доц. др Душка Делић, доцент, БиХ
                                   мр Зорица Ђурић, виши асистент, БиХ
                                   мр Биљана Лолић, виши асистент, БиХ
                                   мр Бранимир Њежић, виши асистент, БиХ
                                   Јелена Давидовић, дипл. инж., асистент, БиХ
                                   Сунчица Бодружић, дипл. инж., стручни сарадник, БиХ

          Урбано зеленило, посебно паркови и дрвореди, има незамјењиву вриједност за квалитет живота људи и један је од кључних фактора функционисања човјека у граду. Корист коју грађани неког града имају од урбаног зеленила је вишеструка и може бити економска, социјална и еколошка. Посебно је значајна еколошка која се прије свега огледа преко позитивног утицаја на квалитет ваздуха и смањење буке. Поред тога у парковима је могућ удобан одмор, шетња, рекреација, одржавање јавних скупова, настава за ученике и студенте у природи. Ово се посебно односи на заштићена подручја какво је заштићено подручје „Универзитетски град“ у Бањој Луци гдје ће се и урадити највећи дио истраживања за град Бањалуку.  У овом комлексу расте укупно 81 врста, од чега су 25 врста четинари, и 56 врста лишћари.  За Подгорицу једнак значај имају паркови са дрвећем и жбуњем које је стaро више десетина година (Његошев парк, брдо Горица, парк шума Толоши)  као и новоподигнути  и реконструисани паркови  (Краљев парк и парк око Универзитета Црне Горе) у којима је могуће наћи и новоинтродуковане штетне организме.

         Негативан утицај на урбано зеленило има низ штетних биотичких и абиотичких чинилаца који нарушавају естетски изглед и доводе до физиолошког слабљења стабала,  а све то негативно дјелује на човјека и његов живот у граду. Напади фитопатогених микроорганизама и штеточина могу довести до слабљења и потпуног пропадања стабала. Због негативног дејства ових биотичких чинилаца нестају стабла која су стара више десетина годинa.

       Имајући у виду богатство и вриједност коју имају  паркови, а у циљу њиховог очувања неопходно је оцијенити здрвствено стање сваке  украсне врсте  у одабраним парковима Подгорице и Бањалуке. Потребно је урадити индекс сушења, степен дефолијације, степен деколоризације листа, присуство гљива трулежница, бактерија, нематода, штетних инсеката и гриња, присуство механичког оштећења и предложити еколошки најприхватљивије мјере санације оних биљака које су угрожене односно нападнуте неким штетним организмом.

           Иако се клима у Подгорици и Бањалуци разликује, у оба града расте  више врста истих  украсних биљака, и овим истраживањима биће могуће утврдити да ли и у којој мјери постоје разлике у присуству и интензитету напада штетних организама у ова два града, односно да ли климатски фактори могу утицати на појаву и интензитет напада штетних организама.  Глобално отопљавање доводи до тога да се у условима континенталне климе појављују штетни организми који су до недавно били везани искључиво за топлија подручја што ће се овим истраживањем потврдити или демантовати.  Такође, утврдиће се које су то врсте најизложеније нападу штетних организама,  а које су најтолерантније у оба града. Ово је посебно важно код обнављања  украсних врста са сличним еколошким и естетским својствима јер треба дати предност оним врстама које су толерантније на напад штетних организама.

       Посебна пажња биће посвећена евентуалним новоинтродукованим врстама штетних организама јер је у посљедњих десетак година повећана размјена (увоз и извоз) биљног материјала, при чему се континуирано стварају услови за појаву и развиће штетних организама који су у ранијем периоду били непознати. Осим тога, већина новоинтродукованих врста је полифагна и многе, поред украсних биљака,  нападају и гајене пољопривредне биљке, чиме се њихов значај и штетност додатно увећава.

Општи циљ пројекта је заједнички допринос очувању  здравља урбаног зеленила на подручју Подгрице и Бањалуке кроз специфичне задатке:

  • Утврдити који штетни организми највише угрожавају урбано зеленило;
  • Утврдити појаву, присуство и распрострањеност најзначајнијих фитопатогених микроорганизама, те развити дијагностичке протоколе за лабораторијску анализу;
  • Утврдити појаву, присуство и распрострањеност најзначајнијих штеточина (инсеката, гриња и нематода) те урадити њихову морфолошку, а по потреби и молекуларну идентификацију;
  • Предложити еколошки најприхватљивије мјере заштите урбаног зеленила;
  • Утврдити евентуално присуство новоинтродукованих штетних организама и предложити мјере за њихиво уништавање


Примјена резултата остварених реализацијом овог пројекта допринијеће ревитализацији и заштити здравља урбаног зеленила (дрвећа и жбуња), унапређењу научно-истраживачког рада обје институције,  као и развоју дијагностичких протокола за штетне организме.

Резултати пројекта:

S. Hrnčić, G. Đurić, B. Lolić, S. Radonjić, T. Perović, D. Delić, B. Nježić, S. Bodružić, J. Davidović (2015): Comparative review of harmful organisms in the university parks in Banja Luka and Podgorica. 4th International Symposium and 20th Scientific-Professional Conference of Agronomists of Republic of Srpska, Bijeljina. Book of Abstract:

S. Bodružić, S. Hrnčić, G. Đurić, M. Tabaković Tošić, M. Ševarika (2015): Bark beetles on spruce trees in Park complex of protected area "University city" Banja Luka. 4th International Symposium and 20th Scientific-Professional Conference of Agronomists of Republic of Srpska, Bijeljina. Book of Abstract: