УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ,
ИНСТИТУТ ЗА ГЕНЕТИЧКЕ РЕСУРСЕ

UNIVERSITY OF BANJA LUKA,
GENETIC RESOURCES INSTITUTE

Развој протокола за In vitro конзервацију биљних генетичких ресурса

Руководилац: Проф. др Гордана Ђурић

Истраживачки тим: Проф. др Гордана Ђурић, редовни професор
                                  Доц. др Вида Тодоровић, доцент
                                  Доц. др Данијела Кондић, доцент
                                  Мр Свјетлана Зељковић, виши асистент
                                  Мр Марина Радун, стручни сарадник
                                  Мр Мирела Кајкут, млади истраживач

Вријеме реализације: 2012.-2013. година

Извор финансирања: Министарство науке и технолегије Републике Српске и Институт за генетичке ресурсе Универзитета у Бањој Луци

Кратак опис пројекта: Циљ пројекта је био успостављање процедура in vitro - кратророчне и дугорочне конзервације пољопривредних врста. Протоколи за in vitro очување су успостављени за аутохтоне врсте из Републике Српске које се размножавају вегетативно и које се одржавају тако што се традиционално гаје на фармама произвођача. Међутим, да би се извршила in vitro конзервација неопходно је утврдити степен генетичке сличности између принова а све у циљу елиминације дупликатних принова у колекцијама. Анализрано је 11 принова крушке: 6 принова Лубеничарке (Црна Лубеничарка, Крупна Лубеничарка, Лубеничарка Милићи, Лубеничарка Зворник, Лубеничарка Власеница и Лубеничарка) и 5 других принова крушке: Глибањка, Јечменица, Сијерак, Јерибасма и Госпоињача примјеном RAPD (Ramndomly Amplified Polymorphic DNA) маркера. Проучавање генетичке сличности RAPD маркерима употребом 11 прајмера OPA-01, OPA-05, OPA-08, OPA-11, OPA-15, OPD-06, OPD-11, OPD-14, OPM-01, OPM-02 и OPM-05 утврђено је да постоје разлике између следећих принова: Глибањка, Јечменица, Сијерак, Јерибасма и Госпоињача али исто тако да принове из групе Лубеничарки имају идентичне локусе. То се односи на следеће принове: Црна Лубеничарка, Лубеничарка Милићи, Лубеничарка Зворник, Лубеничарка Власеница и Лубеничарка док принова Крупна Лубеничарка има јединстевене локусе и разликује се од осталих принова. Коефицијент генетичке сличности између анализираних принова које имају идентичне локусе износио је 1, док је код принове Крупна Лубеничарка износио 0,6. Пошто је извршено проучавање генетичке сличности, приступило се увођењу у културу следећих принова: Глибањка, Јечменица, Сијерак, Јерибасма, Госпоињача и Крупна Лубеничарка пет седмица у култури, на уведеним приновама су се развили листови. Процента успјећа се кретао између 20% и 60%.

 Резултати пројекта: Добијени резултати пројектa су од изузетне важности за очување биљних генетичких ресурса. Утврђено је да се RAPD методом може извршити поређење генетичке сличности аутохтоних принова крушке, омогућена је њихова идентификација и елиминација у случају када се утврди да се ради о истим генотиповима. Други корак је била in vitro конзервација којом је омогућено чување гермплазме која је ослобађена од болести и штеточина у заштићеним лабораторијским условима. Такође, омогућено је умножавање гермплазме како би се спријечило нестајање аутохтоних пољопривредних врста. Успостављена је почетна in vitro колекција принова крушке  у Банци гена Републике Српске.

Магистарска теза:
Одбрањен магистарски рад под називом "In vitro конзервација принова (accessions) крушке (Pyrus communis L.) у Банци гена Републике Српске" кандидата Миреле Кајкут на Пољопривредном факултету Универзитета у Бањој Луци.
 


In vitro конзервација - галерија