УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ,
ИНСТИТУТ ЗА ГЕНЕТИЧКЕ РЕСУРСЕ

UNIVERSITY OF BANJA LUKA,
GENETIC RESOURCES INSTITUTE

Радна група - Љековите и ароматичне биљке

 Циљ ове радне групе јесте инвентаризација генетичких ресурса љековитих и ароматичних биљака, те развој мјера њиховог очувања. Наведено подразумијева инвентаризацију постојећег стања, идентификацију приоритетних угрожених биљака и дефинисање мјера њихове заштите. Заштита природе путем заштићених зона веома је важан инструменат за очување биодиверзитета љековитих и ароматичних биљака, стога је важан циљ ове радне групе рад на промовисању потребе очувања постојеће и проширења мреже заштићених зона. 
 
То укључује сљедеће активности:
  • инвентаризација генетичких ресурса љековитих и ароматичних биљака;
  • сакупљање примјерака генетичких ресурса љековитих и ароматичних биљака;
  • очување у in situ и ex situ условима;
  • опис и оцјењивање примјерака генетичких ресурса љековитих и ароматичних биљака;
  • изградња капацитета за чување;
  • истраживање генетичких ресурса љековитих и ароматичних биљака;
  • развој одговарајуће легислативе;
  • регулисање коришћења и размјене генетичких ресурса љековитих и ароматичних биљака;
  • информисање јавности о значају очувања генетичких ресурса. 
 
Више од три четвртине свјетске популације се ослања на локалне траваре и традиционалну медицину за своју примарну здравствену његу. Најмање 160 до 170 љековитих и ароматичних биљних врста су нативне у Босни и Херцеговини (БиХ), од којих се већина и данас сакупља. 
 
Директна експлоатација и сиромаштво локалног становништва постало је главна пријетња одрживој употреби генетичких ресурса љековитог биља, укључујући губитак станишта, фрагментацију и деградацију, губитак генетичке разноврсности и недостатак знања. Увијек ће постојати дио људи који не сматрају хербални сектор као дугорочан посао, него прије као краткорочни начин брзе зараде. Сакупљачи са дужом традицијом сакупљања као и већим искуством прије ће сакупљати хербалну сировину на одрживи начин. Међутим, тешка економска ситуација сакупљача или различити утицаји спољашње средине могу довести сакупљаче у позицију да беру на неодржив начин. 
 
Како би се сачували генетички ресурси љековитог и ароматично биља за будуће генерације, неопходно је спровести одговарајуће мјере. Једно од могућих рјешења у будућности јесу напори за култивацију одређених врста љековитог и ароматичног биља, укључујући конзервацију, in situ и ex situ очување, као и веће напоре Републике по овом питању. У том контексту улога банке биљних гена има велику и значајну улогу као средство очувања генетичког материјала, у коме се складиште и чувају варијетети и екотипови усјева и њихових дивљих сродника који су основа нашег извора хране. Дугорочно чување обезбјеђује њихову доступност произвођачима и оплемењивачима са једне стране, као и истраживачима са друге стране. 

Из тог разлога организују се теренске експедиције чији је циљ прикупљање сјеменског материјала самониклог љековитог и ароматичног биља, које се затим носи на припрему и обраду у Банку биљних гена Републике Српске по стандардној процедури. 

Банка биљних гена Републике Српске штити виталне интересе наше земље у области генетичких ресурса, али чува и дио свјетске разноврсности. Усвајањем Програма очувања биљних генетичких ресурса Републике Српске обезбијеђен је законски оквир за одвијање активности на очувању и одрживом кориштењу БГР, који подразумијева рад на инвентаризацији и колекционисању, регенерацији, ex situ, in situ/on farm чувању, документацији и информисању, а самим тим и јачању јавне свијести о њеном значају.  
 
Име и презиме Матична институција E-mail

Контакт телефон                                      

РЕДОВНИ ЧЛАНОВИ
Мр Драгана Пећанац, координатор Универзитет у Бањој Луци nir@unibl.rs 051 321 173
065 686 200
Марина Антић, замјеник Универзитет у Бањој Луци marina.radun@griunibl.rs.ba 051 348 082
065 639 006
Ивана Колешка, члан Универзитет у Бањој Луци ivanansbl@gmail.com 051 330 913
066 886 543
ПОЧАСНИ ЧЛАНОВИ
Драгоја Радановић Институт за проучавање лековитог биља „др Јосиф Панчић“ dradanovic@mocbilja.rs + 381 64 867 4750                     
Нада Шуматић Универзитет у Бањој Луци sumatic2006@yahoo.com 051 460 550
САРАДНИЦИ
Горан Бањац Шумско газдинство Оштрељ Дринић banjac.goran@yahoo.com 065 429 506
Бранкица Бошковић Удружења жена Подриње 1 uzpodrinje1@gmail.com 065 747 307
Слободанка Чомић Planta bella plantabella@gmail.com 065 577 237


ЗАНИМЉИВОСТИ О ЉЕКОВИТОМ И АРОМАТИЧНОМ БИЉУ:
 
Сумерци су још прије 5 000 година забиљежили медицинску употребу неколико врста љековитог биља. Прије 4 000 година Кинези су користили љековита својства више од 300 биљака, док су Египћани прије 3 000 година почели да користе биљке за кулинарске, али и козметичке потребе. Грци су главе својих јунака украшавали биљкама.
 
Многе биљке се још од давнина везују за митове, народне приче и легенде. Биљке су дио многих прича о сујевјерју, а свака биљка се може везати за неку људксу емоцију. Све ово чини биљке веома интересантним.

Да ли сте знали да:

... је гинко најпознатије средство за побољшање концентрације и меморије јер поспјешује доток крви у мозак и спречава оштећење крвних судова. Може се користити и у случају мањих проблема са памћењем, а за студенте је идеалан за вријеме студентских рокова.

... рузмарин повећава будност, отклања узнемиреност и смирује. Потребно је да у просторији у којој радите или учите успете неколико капи есенцијалног уља рузмарина у посуду изнад свијеће.  

... је есенцијално уље еукалиптуса једно од најјачих природних антисептика, али и идеално средство за уклањање флека од масноће и зноја са разних врста тканина. Мало уља се накапа на чисту крпу и мрља се чисти од ивице до средине. Затим се тканина одмах опере.

... се за чај од честословице (други називи вербена, љутовница) вјеровало да штити људе од вампира.

... су се луле правиле од младих гранчица зове из којих се претходно извадила срж.

... стара народна пословица каже „трава ива од мртва прави жива“ што указује колико је цијењена ова љековита биљка у народу.
 
... средњевјековни рукописи о жалфији наводе „жалфија жели да човјека учини бесмртним“, док стара енглеска пословица каже „ако желиш дуг живот једи жалфију у мају“.
 
 
 
Митови и легенде о љековитом биљу
Рузмарин (Rosmarinus officinalis L.) има веома романтичну али и необичну причу која потиче из Италије. Наиме, према предању краљица је шетала вртом плачући и јецајући што није могла имати дјецу. Зауставила се уз прелијеп грм рузмарина пуног младих изданака и цвјетова, те зажели да и она буде тако плодна. Након неког времена родила је биљку, и то рузмарин, за који се бринула и његовала.
 
Покушавајући да јој напакости, њен рођак, краљ Шпаније, украо је рузмарин и ставио га у свој врт залијевајући га козијим млијеком. Једног дана док је свирао на фрули, на грму рузмарина појавила се прелијепа дјевојка у коју се заљуби. Дјевојка се појављивала само док је свирао у близини биљке. Но краљ би позван у рат, и не желећи да се његовој биљци нешто догоди наредио је вртлару да редовно брине о њој и да нико не смије свирати у њеној близини. Вртлар је током времена заборавио краљеву наредбу и једно предвечерје засвира у близини биљке из које се одмах појавила дјевојка. Тада је примијети краљева сестра која ју је је, због љубоморе на њену љепоту, ударила и осрамотила. Дјевојка је одмах ишчезла, а биљка је скоро увенула.    
 
Престрашени вртлар, бојећи се за свој живот, побјеже далеко од двора у шуму гдје је наишао на змаја који му је открио да може оживјети биљку ако је залије змајевом крвљу. Чувши ово вртлар је убио змаја и узео му крв коју је однио до биљке и залио је, након чега се биљка одмах опоравила. Када се краљ вратио из рата био је одушевљен вртларовим послом видјевши да је његова биљка здрава и његована. Краљ се убрзо оженио дјевојком из биљке коју је назвао Роза Марина. 
 
Прича о бршљану (Hedera helix L.) сеже у далеку прошлост, у доба антике. Према Грцима бог Бахко имао је сина Кисоса који је умро док се играо са оцем. Бахко га је покушао оживјети како год је знао али његовом сину није било спаса. Над оцем сломљеним од бола због губитка сина смиловала се богиња Земље Гаја и претворила је сина у бршљан који се и дан данас у Грчкој зове „кисос“. 
 
Друга легенда о бршљану потиче из келтских прича. По њој прелијепа дјевојка Иесолт бива обећана згодном и храбром витезу Тристану. Након што је он погинуо, Иесолт је умире од туге због изгубљене љубави. Краљ који је био заљубљен у Иесолт због љубоморе на љубав између прелијепе дјеве и витеза наредио је да њихови гробови буду буду одвојени један од другог. Из сваког гроба израстао је бршљан и током времена они су се спојили и формирали чвор, продужавајући тако своју вјечну љубав. Ову причу овјековјечио је Вагнер у својој опери „Тристан и Изолда“.
 
Чемпресова прича (Cupressus sempervirens L.) сеже до античке Грчке када је живио млади човјек зван Ципрус. Он је имао јелена о ком је бринуо са јако пуно љубави, но по несрећи случајно га је убо копљем након чега је јелен угинуо. Ципрус је молио Аполона да му допусти вјечно оплакивање свог јелена, нако чега је млади човјек постао чемпрес – симбол туге. Управо због ове приче чемпрес се данас широм Европе сади на гробљима, која нису само мјесто оплакивања већ и вјечног живота. 
 

 


Радна група за љековите и ароматичне биљке - галерија