УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ,
ИНСТИТУТ ЗА ГЕНЕТИЧКЕ РЕСУРСЕ

UNIVERSITY OF BANJA LUKA,
GENETIC RESOURCES INSTITUTE

Радна група - Поврће

Поврће је велика група биљака различитог хемијског састава, различитог начина коришћења и са различитим условима успијевања. Код поврћа се у исхрани користе различити биљни органи (коријен, стабло, лист, цваст, зрно, луковица и др.). Када се говори о биодиверзитету поврћа изузетно је важно нагласити да постоји велики број врста и екотипова поврћа који су настали у веома различитим географским и еколошким условима на подручју Републике Српске, односно у условима равничарског, брдско-планинског или медитеранског подручја. Треба нагласити да су то подручја која су примарни или секундарни ген центри поријекла неких повртних врста (купусњаче, лукови). 

Утицај човјека на биодиверзитет је огроман. Миграције становништва, одумирање села су само неки од фактора нарушавања биодиверзитета. Старе сорте и популације  поврћа углавном су се производиле у баштама, те напријед наведени фактори су допринијели губитку великог генофонда поврћа. Неодговарајуће коришћење генетичких ресурса, такође представља извор опасности за њихово осиромашење, па и губитак. Неконтролисана замјена сортимента, неадекватне технологије и научна селекција довеле су такође до негативног утицаја на генетичко богатство поврћа. 


Радна група за поврће својим радом унутар Програма очувања биљних генетичких ресурса Републике Српске настоји сачувати богатство популација, варијетета, генотипова поврћа. То настоји урадити кроз реализацију програмских активности:  
  • обилазак терена и инвентаризација биљних генетичких ресурса, 
  • сакупљање (колекционисање) биљних генетичких ресурса, 
  • анализу прикупљених принова, 
  • мултипликацију и регенерацију прикупљених принова, 
  • дескрипција и евалуација колекција (генотипова), 
  • преглед постојећих колекција и оцјена генетске разноврсности колекција, 
  • дугорочну in situ и ex situ конзервацију дивљих и култивисаних биљних ресурса поврћа, 
  • успостављање on farm управљања биљним генетичким ресурсима поврћа, 
  • развој традиционалних знања и вјештина о генетичким ресурсима поврћа, кроз промотивнe активности o конзервацији и употреби биљних генетичких ресурса и публиковање материјала из области очувања биљних ресурса и др. 
Наведене активности унутар Програма се спроводе у сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде (Агенција за пружање стручних услуга у пољопривреди), Пољопривредним институтом Републике Српске и локалним заједницама.
 
Стални чланови радне групе за поврће су:
 
Име и презиме Матична институција E-mail Контакт телефон
проф. др Вида Тодоровић (координатор) Универзитет у Бањалуци, Пољопривредни факултет vida.todorovic@agrofabl.org
dasat@blic.net
065/924 -759
051/330- 955
др Драган Зарић (замјеник координатора) Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде zaric64@yahoo.com 065 /840- 802
Данијела Чичић, дипл.инж.пољ. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде d.cicic@mps.vladars.net 065/462- 850
051/247- 613
Јелена Васић, дипл.инж.пољ. Пољопривредни иснтитут Републике Српске jelena.vasic@yahoo.com 065 371 276

 

ЈОШ ПО НЕШТО О ПОВРЋУ

Као што је Радић у часопису "Новосдаски баштован"  (1878) казао: “Поврће је свако оно биље, које ми у нашијем повртњацима гајимо и од њега ма који дио за рану употребљавамо”.

У свијету је познато око 5000 врста које се користе у исхрани, од тога поврће чини око 1200 врста  из 78 ботаничких фамилија. У свијету се гаји око 600 врста, док је код нас у производњи око 20 до 30 врста.

Домаћи варијетети или популације, или одомаћене сорте неких повртарских врста углавном се гаје у баштенској производњи. Ове сорте, варијетети или популације, су се задржале у узгоју углавном код старијег становништва из сентименталних разлога, или због својих специфичних карактеристика (отпорност на болести, ниске или високе температуре). 

Неке од старих сорти и популација су:

  • пасуљ кукурузар (у народу познат као "гра курузар") у производњи је присутан преко 100 година, узгаја се као здружени усјев са домаћим кукурузом, тзв. бјелчићем; данас је присутан углавном у брдским подручјима гдје је присутан традиционални начин производње; у РС доста различите популације се називају грахом курузаром;
  • раштан, раштика карактеристичан је једино за подручје Херцеговине, гдје се узгаја од "памтивијека", у производњи је присутно више варијетета ове карактеристичне купусњаче која има специфичне органолептичке особине;
  • бијели лук (прољетни и јесењи)  карактеристичан је по добром чувању, свако подручје РС има неку од специфичних популација;
  • црвени лук (требињски јабучар) карактерише добра отпорности на болести, добро чување; посебно су интересантни тзв."лукови кртолаши" који се могу наћи на подручју Берковића (планина Хргуд)


Пасуљ у народним вјеровањима

Према Чајкановићу (1985) на везу са култом предака указује то што се код нашег народа пасуљ највише употребљава у гатањима и врачањима о Бадњем дану и Божићу. Он је обавезно јело на бадњиданској вечери. Али и кад се на огњиште наложи бадњак, стави се на њега кашика пасуља као његова „бадњакова вечера“ (ГЕМ, 22-23,1960,151, Петрово село). Божићна чесница не може бити без пасуља, у коју се ставља различит број зрна (према броју чељади у кући), али с истом вјером да ће онај који нађе пасуљ у свом комаду бити срећан у овцама, највише у њима, а каткад и у другој ситној стоци и у живини –(в. нпр. СЕЗ,32, 1925,224, Бољевачки срез, гдје бијело зрно означава овце, а црно козе). На Светог Игњата домаћица изручи положенику преко леђа сито или решето семена у коме је и пасуљ (СЕЗ,19,69 Хомоље). Пасуљ се ставља и у ђурђевдански колач (ГЕМ, 25,1962,199, Горња Ресава) – свакако да благотворно утиче на плоднотс и обиље (СЕЗ 19,100, Хомоље).
 

Лук у народном вјеровању 

Још почетком XX вијека један од најпознатијих истраживача вјеровања о биљкама на нашим просторима Веселин Чајкановић у књизи "Речник српских народних веровања о биљкама" (1985) истакао је да бијели лук у народним медицини и враџбинама има највећи значај у односу на све биљке. Најбоље се види религијски значај бијелог лука из чињенице да се он једе о покладама и за Бадње вече. У народној медицини бијели лук се јавља као универзално средство јер он дјелује и тамо гдје никакво друго средство не помаже. И црни лук се радо употребљавао у гатању. Дјевојке уочи Ђурђевдана прережу два пера црвеног лука и једно мањене себи, па ако је идуће јутро то мало више нарасло ускороће се удати. У народној медицини такође има значајно мјесто. Давао се породиљама да би имале више млкијека, код лијечења несанице, кашља, уопше као превентива од "ма које болести".